УВОД
О ХРИШЋАНСКОЈ ВЕРИ УОПШТЕ
Шта је хришћанска вера?
Хришћанска вера је Христово знање о најважнијим тајнама бића и живота, које знање људи могу примити само веровањем у Њега, а не својим сопстевеним напорима.
Које су најважније тајне о бићу и животу о којима само Христос има право знање?
То су:
- Тајна о невидљивим стварностима: о Богу, о анђелима, о људској души;
- Тајна о стварању света и његовом свршетку;
- Тајна о непрестаном Божијем вођењу човека и човечанства одређеном циљу, а по Његовој премудрости и сили;
- Тајна о човековом греху и паду и о његовом спасењу кроз боговаплоћење;
- Тајна о царству Божијем као крајњем циљу човековог земаљског живота и о правом путу - који води томе циљу, тј. о понашању човека према себи, према ближњем и према Богу;
- Тајна о васкрсењу из мртвих, о последњем суду и о вечном животу.
Нису ли и неки други верски учитељи, мислиоци и философи покушавали да објасне ове тајне?
Јесу многи од њих. Али - то су чинили само својим ограниченим људским снагама, размишљањем и упорним студирањем о свету и људској природи. Сви су се њихови покушаји свршавали претпоставкама и различитим теоријама често супротним једна другој.
У чему се онда састоји преимућство Христовог знања над њиховим?
У преимућству Христа као очевица. Он сведочи: ја говорим што сам видео (Jн 8, 38), и опет: Нико није узишао на небо осим онога који је сишао с неба, Син Човечији који је на небу (Јн 3, 13). Верским учитељима свога времена, Он је рекао: Ви сте одоздо, а ја сам одозго; ви сте од овог света, а ја нисам од овош света (Јн 8, 23). Старешини израиљском је рекао: Заиста, заиста ти кажем: говорим оно што знам и сведочим оно што сам видео (Јн 3,11). И опет: ја сам хлеб (живота) који је сишао с неба (Јн 6, 41). И много другог из те области Он је говорио ауторитетом једног очевица о свим тајнама неба и земље, тако да су се људи дивили Његовој науци, јер никад човек није тако говорио као овај човек (Јн 7, 46).
Заиста, и у свакидашњем животу ми више верујемо очевицу него неком теоретичару или философу. Али постојали су и други верски учитељи који су тврдили да су своје учење примили од појединих анђела. И анђели су очевици великих тајни. Шта да мислимо о томе?
Тачно је да је понекад Бог слао своје анђеле појединим људима да их науче и да руководе њима. Али чешће су људи доживљавали лажна виђења, тј. зле духове приказане у облику анђела. Поред тога, Христов случај је сасвим друкчији. Њега нису учили нити Њиме руководили анђели. Напротив, Он је заповедао анђелским војскама и изгонио зле духове из људи. Анђели су Му служили, а демони су стрепили пред Њим.
Треба ли у овом случају да мислимо да је хришћанска религија изнад свих осталих религија у свету?
Хришћанска вера се не би могла ни упоређивати с другим религијама, и, строго говорећи, не би ни требало називати је „религијом" у паганском смислу ове речи. Јер, она није једна религија међу другим религијама, она је ВЕРА У ХРИСТА И ХРИСТОВО ОТКРИВЕЊЕ. Она је лично, јединствено и потпуно откривење Бога људима ради њиховог просвећења и спасења. Друго откривење од Бога више неће бити дато, и поред Исуса Христа други Месија не може бити очекиван све до краја света.
Шта онда треба да мислимо о неким савременим покушајима да се хришћанска вера изједначи са свим осталим религијама?
Ти су покушаји погрешни и то је опасан експеримент. Јер Бог се не да ружити (Гал. 6, 7), нити се крв Сина Божијег може изједначити с мастилом књижевника. Иако смо ми као чланови старе Источне цркве снисходљиви према сваком људском бићу, нама је строго забрањено да упоређујемо од Бога нам предану откривену истину са религијама и философијама које су створили људи.
Којим средствима да се боримо против покушаја таквог изједначавања?
У првом реду продубљивањем нашег знања о нашој православној вери, практиковањем вере у свакидашњем животу, удубљивањем у њу, као што научник продубљује откривену чињеницу. Друго, племенитим и мудрим напорима - никада силом - да се људи уздижу од нижих и најнижих ступњева веровања према висини наше савремене вере, уместо да се савршено спушта и меша с несавршеним ради неке погодности.
Зашто нашу веру зовемо живом вером?
Стога што су ВЕРА и ЖИВОТ неодвојиво спојени као узрок и последица. Господ Исус је рекао: Ко верује у Сина (Божијега) има живот вечни, а ко не верује Сина неће видети живота, него гнев Божији остаје на њему (Јн 3, 36). Такође је речено: Праведник ће живети од вере (Јевр. 10, 38).